Песме које су пред вама резултат су мог протеста. Оне су крик, иронија, одбрана, критика. Желим да знате да се мој доживљај живота и постојања не своди на ово о чему ове песме говоре. Само да би се нечега ослободили, да би могли да му се супроставимо морамо знати шта је то. Ове песме о томе говоре
ЛОШ ДАН
Бескрајно важни
Гласови лажни
Са екрана
Слике у глави
Рингишпл се
Све брже креће
Правци се повијају
Простор руби
Заједно са њим
Време губи
Остаци вести
Капљу
Ивицама
Све је мање
Свести
Јагњад радосно
Јури
За клање жури
Сјајем злато
Сенком влада
Одлука пада
Људи воле
Да следе
Протоколе
Дах
Базди
Ко уста
Пуна лука
Повраћам
Мени је мука
Прво се разноразним истраживањима испитају човекове потребе, његови ставови. Онда се путем медија пласира огромна количина наизглед хаотичних и противречних информација.
Разна су имена за ову појаву спиновање, манипулација, маркетинг, глобализам. Пуно назива а једна суштина – овладати човеком. Човек престаје да буде оно што у ствари јесте - постаје гласач, потрошач, циљна група. Стварају се и подстичу разни облици зависности. Тако и не приметимо да смо постали жртве. Само нам се чини да повремено имамо лош дан...
ПОХВАЛА ЛУДОСТИ
(или савети старијег млађем лудаку)
Не бој се кошуље
И ја сам
Био узнемирен
Кад су ми је
Први пут навукли
После сам схватио
Да нам не могу
Са њом
Ништа
Ниси ти крив
Што ниси хтео
Да држиш
Главу у песку
Па пошто си
Одбио да будеш ној
Сада кажу
Да си параној
(узгред зато
је пара и
измишљена
да направе разлику
и владају тобом)
Говоре хаос нам у глави
Па нисмо ми измислили
Супротнице, контрашице
Сумњалице, дволичнице
Оне су и пре постојале
Чему онда такве речи
Како насташе
Ко нам их потури
Ако морамо
Једнозначно и
Недвосмислено
Схваташ сад зашто траже
Да углавном држиш
Главу у песку
И да је подижеш
Довољно кратко
Да спрече разрокост
Која у поглед
Доведе
Оба лица
Истог
Тврде
Луд си
Кад мислиш
Да у теби
Борави још неко
Свеједно што га знаш
Срећете се
Сваког дана;
Тог другог
Се боје
Да се не пробуди
Пре него
Први заспи
Пустили би
Да будеш и тај други
Уз услов да се
Одрекнеш себе
И изабереш једно
Било шта свеједно
Јер ако постоји
Двојство
Онда би морали
Да признају
И тројство
Ако се неко усуди да мисли својом главом може му се десити да буде проглашен лудим! Не мислим буквално, мада је и то понекад могуће. Желим да кажем да људи који се усуде да мисле својом главом и те како наилазе на отпор у друштву које би да све људе угура у одређене обрасце понашања
ПУСТИЊСКЕ КИШЕ
У пустињу сам
Тражећи извор
Доспео
Колико се сећам
Неко рекао ми је
Да се ту најбоља
Вода пије
Кад
Нисам могао
Даље више
Са неба
Мољах кише
Па их ситом
Хватао
На крају
Жедан остао
Тек се онда
Сетио
Да киша
Што с неба
Лије
Може и
Отворених уста
Да се пије
Профит је данас врховна вредност. Човек постаје део потрошачког друштва. Трка за зарадом, стандардом често учини да заборавимо и себе и људе око нас. И не приметимо да смо доспели у пустињу.
ЗАКОН МАФИЈЕ
Што таласаш?
Јеси ли луд?
Шта ти је?
Није ово хаос!
Зна се ред!
Овде влада
Закон мафије
Заклетва Ћути!
Сред блата каља
Уперио си прст на ме
О како грешиш!
Мислиш немоћан
Не могу се одбранити собом
Нећу!
Бранићу се тобом!
Ако изгубим,
Што можда и нећу,
Не идем сам
Заједно ћемо!
Врлине се не броје
Важан је само грех
Образложења су ионако
Углавном лажна
Само је казна важна!
Превари ме ако можеш
Али ћути!
Јер и ја ћу исто!
Да није тако
Пријавио бих
Ја тебе давно!
Праведници,
Ако постоје
Невидљиви
Плачу!
Ћуте!
Сред смрада
Трулежи
Врења
Ово је живот, време
ОТКРОВЕЊА
Нас су убијали па то даје и нама право да исто чинимо. Што би се ми ичега стидели кад су други око нас гори. Уместо да се замислимо над собом почињемо да се оправавамо злом које нас окружује.
НИ ТАМО НИ ОВАМО
Што бих се опедељивао
Кад се не зна
Шта носи дан
А шта ноћ
Како у том хаосу
Да не погрешим
Сви око мене
Само нешто траже
Шта мислиш о овом
О оном
Гласај за овог
За оног
Подржи овог
Или оног
Мисле да ме преваре
Нисам луд глуп
Од јуче
Знам како се
У тој води плива
У праву су и једни
И други
И старији и млађи
И жене и мушкарци
И коалиција и опозиција
Може и монархија
Може и демократија
Може и партијска држава
А не нећу се ја одрећи
Превише сам тешко стекао
Оно што имам
Важнији је виши интерес
Од мале штете
Ствари су непомирљиве
Само у главама филозофа
У животу се
Може и суљати
Није важно за
Већ ток у коме иду ствари
Ако погрешиш
И закачиш се за за
Које је далеко
Од свих праваца
У којима се ток
Може разлити
Пропао си
Немој да те преваре
Какви принципи
Какве идеје
И сличне глупости
То и онако нигде
Не постоји
Све су то
Само странпутице
Смишљене да те заведу
Да се заборавиш
Да се изгубиш
Из главног тока
Нека те не збуни
То што око тебе
Свакакви пливају
Ти си мајстор
Велике тајне
За разлику од њих
Ти знаш да и бујице
Имају крај своја ушћа
И своје поноре
Које мораш
Пре других видети
Постоји само једно
Опасно место
Преживети прелазак
Из старог у нови ток
Не сме се ни
Прерано ући
Ни прекасно изаћи
Зато мораш бити будан
Мораш све пратити
Не смеш ником веровати
Ти ниси будала
Која хаотично лута
Ти си витез правилног пута
Важно је успети по сваку цену. Успех је постао та врховна вредност савременог друштва. Категорије као морал, духовност, човекољубље постале су само фраза у циљу постизања успеха. Треба се наћи у оној струји која је најача. Тако се понашају појединци. Тако се понашају народи.
КРИК
Ово су можда
Моје последње речи
Изречене преосталим
Остацима разума
Немам много времена
Врло брзо ће одлучити
Како ћу најкорисније
Бити употребљен
Вероватно ће ме негде
Уградити
Почело је некако
Безазлено примамљујуће
Било је тако лепо
А онда се све
Убрзало и појачало
Кад сам хтео да се
Мало одморим
Осећао сам страшну кризу
Нападе беса и страха
Тако да сам морао да
Одустанем од одмора
Да би се све то измешало
Лепо и страшно у ковитлацу
Из кога није било могуће
Побећи
На крају сам се
Нашао у групи зомбија
Од којих сам један
Био и сам
У власти силе од које се
Нисам могао ослободити
Не могу да докажем
Али сам потпуно сигуран
Да су се некако
Кришом, непримећено
Ушуњали у мене
Пребирали по
Жељама, тајнама
Успоменама, страховима
Па онда све то
Прерадили
Замаскирали
Скривено уградили
У мамац
Коме се није могло
Одолети
Најгоре од
Свега је био осећај
Да уловљен самим собом
Немоћно чекам
Нису само манипулатори криви. Постоји нешто и у нама што им омогућава превару. Њима је циљ да нас упознају да би дошли до потребних стратегија. Последица је губљење индивидуалности и прихватање потурених модела. Ако желите да боље схватите претходну песму идите на страницу (Уз песму ''Крик'' пост ПОХВАЛА ЛУДОСТИ) где се налази изузетно добар чланак о манипулацији помоћу друштвених мрежа као Фејсбук или претраживача као Гугл
REALITY
Јеси и ти сањао мале зелене?
Не знаш шта су
Ђаволци или ванземаљци?
Грешиш ако се бојиш
То је природно
Људи се уплаше чим виде више
Зато и спутавају
Оне који то могу
Само немој бежати
Ја их видим и кад сам будан
Једино су, истина, понекад досадни
И преупорни
Проблем је
Што људи узму само
Туђе очи да гледају
Туђе уши да чују
И одатле сва збрка
'Оће онда својом главом
Да тумаче стварност тако примљену
Тек понеко мало паметнији
Узме цело мишљење
А тако је просто
Целу главу треба позајмити
Можеш и живот
Видећеш онда
Да противречности
Уопште не постоје
Велики брат. Фарма. Парови. Уместо сопственог почињемо да живимо туђе животе. Не постоји интима. Подстиче се оно најпримитивније у нама.
СТРОГО КОНТРОЛИСАНО ЛУДИЛО
Сад знам, уствари, сетио сам се,
Да сам себе последњи пут видео
Непосредно пред улаз у Mainstream
У почетку био сам сасвим равнодушан
Као и већина других, бар како ми се чинило
Нису ме дотицале приче о Mainstreamu
Али како је време пролазило
Почео сам и ја о томе све више да мислим
Што да будем мимо света
Па видим и сам колико би ваљало да се мењам
Тако сам решио да се учланим
Додуше, било ми је
Мало сумњиво хтели су на увид
Све моје мисли
Па сам онда морао већину
Да одбацим као неприхватљиве и непримерене
За сређена цивилизована друштва
Онда су ми објаснили
Да су непожељне хаотичне,
Непредвидиве, импулсивне реакције
Да је суштина изабрати
Један од такозваних
Reality образаца живљења
У којима су услови унапред прописани
И где се реакције могу контролисати
Где човек нема чега да се стиди
И све је дозвољено сем интиме и спонтаности
Морам признати
Да је било момената
Кад ми је било лепо
Али како је време пролазило
Све више сам се осећао спутаним
Као да сам део неке машине
Немам више слободе
Кад сам скренуо на то пажњу
Великом Брату
Он је одговорио
Да то из мене говори
Примитивизам, анимално, инстиктивно
Да мешам хаос и слободу
Да није могућ живот достојан човека
Ван система Mainstream-а
Тад сам одлучио да побегнем
Само се питам да ли ћу
На слободу изаћи Ја?
Важно је да се интегришемо. Да не будемо мимо света. Требају нам други да нас поправе пошто изгледа на то нисмо сами спремни. Застрашују нас да бити свој представља нешто опасно.
ВЕЛИКИ ПЕТАК 2011
Морали смо,
Било је неопходно
Убити Бога!
Не нисмо се укаљали
Наш пут је био чист
Поплочан добрим намерама
Морали смо,
У име вишег циља
У име слободе
Био је то избор
Или Бог
Или слобода
Морали смо
Шта смо друго могли
Количина слободе је ограничена
И мора се
Поделити
Подједнако свим бићима
Немамо ми
Све време овог света као Он!
Ми смо пролазна бића
Пролазност је наша суштина и
Наша судбина
Оно што данас пропустиш
Не враћа се више
Шта смо друго могли
Ако смо хтели бити као Он!
Свесни смо да таква расподела
Представља извесну деградацију
Али све објективне
И непристрасне анализе
Показују несумњив профит
Који се на овај начин добија
Нема ту никакве
Стихије,
Све је урађено рационално
По највишим могућим стандардима
Који заједно чине потпуно нови
Систем вредности
Само је у тим условима
Био остварив
Велики профит и уживање
На крају и не приметимо да смо изгубили себе. У име лажних, потурених, подметнутих, кукавичјих јаја - које зову још и системом вредности, одричемо се онога што је највредније у нама.
