Садржај

Април 2011: ПИСАЊЕ, ЛЕПТИРОВ ЛЕТ, ЗАВОЂЕЊЕ, КРАТКЕ ПРИЧЕ

Мај 2011: БУДИМО ЉУДИ, ПОХВАЛА ЛУДОСТИ, ПЕТ ВЕЛИКИХ ТАЈНИ, ТЕСТАМЕНТ

Корисне информације о блогу су на страници Читаоцима

субота, 07. мај 2011.

ПЕТ ВЕЛИКИХ ТАЈНИ


Ја срећу не умем да објасним. Мислим у оном најширем, филозофском смислу, једино што знам да има неких тренутака када сам срећан. Прво не могу са сигурношћу да одредим где јој је извор. Да ли срећа има везе са стварношћу или са нечим што постоји у нама. Везу између среће и стварности тешко је оповргнути. А опет ако покушамо да кажемо да је извор среће негде споља направићемо грешку, јер, како то да исти догађај код двоје људи изазове супротна осећања по овом питању. Опет ако срећу сведемо само на унутрашњи свет грешимо. Ево једне песме на ту тему.

МАЛИ ТРАКТАТ О СРЕЋИ

ВИДЕО САМ РОДУ
ТО, КАЖУ, ДОНОСИ СРЕЋУ
ПОМИСЛИМ, ДАКЛЕ,  СРЕЋА МИ СЕ 
НА САМО ЈЕДНУ НОГУ ОСЛАЊА!
 
АКО СТВАРИ ТАКО ГЛЕДАМО
КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА,
ШТА БИ БИЛО СИГУРНИЈЕ
И ДА ЈЕ СТАЈАЛА
НА ОБЕ НОГЕ?

ЗАВИСИ ЛИ УОПШТЕ
СРЕЋА ОД ОСЛОНЦА
И У КОЈОЈ ЈЕ МЕРИ
ЗА ОВО ПИТАЊЕ
БИТАН СКЛАД
ИЗМЕЂУ ТЕРЕТА И ОСЛОНЦА?

ПОСТОЈЕ РАЗЛИЧИТА МИШЉЕЊА
О ТОМЕ ИМА ЛИ СРЕЋА ТЕЖИНУ
ПО ЈЕДНИМА  ПРАВА ЈЕ СРЕЋА
АКО ЈЕ ВРЕДНА
А СВАКА ВРЕДНОСТ ИМА ТЕЖИНУ!

ДРУГИ, ПАК МИСЛЕ
ДА САМОМ ПОЈМУ СРЕЋЕ
ПРОТИВРЕЧИ ПОЈАМ ТЕЖИНЕ
И ДА СРЕЋА МОРА БИТИ
ПОПУТ СВЕТЛОСТИ, ВАЗДУХА
ЕТЕРИЧНА И НЕМАТЕРИЈАЛНА

ЗБУЊЕН,
КАО БУРИДАНОВ МАГАРАЦ
ИЗМЕЂУ ДВА СТОГА СЕНА,
НАШАВШИ ДА МИ ОБА СТАНОВИШТА
ИЗГЛЕДАЈУ ПРИХВАТЉИВО
ПА НЕ МОГУ ДА СЕ ОПРЕДЕЛИМ
ЗА ЈЕДНО ОД ЊИХ
ЗАКЉУЧИМ КАКО НЕ ТРЕБА
КОРИСТИТИ НЕШТО ТАКО ПРЕЦИЗНО
КАО РАЗМИШЉАЊЕ ЗА НЕШТО
ТАКО ПРОМЕНЉИВО  И НЕСТАБИЛНО
КАО ЕМОЦИЈЕ
ОСЕТИВШИ ТАКО СРЕЋУ
ШТО САМ ЈОШ ЈЕДНОМ,
ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТ,
НАШАО ИЗЛАЗ

И да ми ви ништа не кажете видим и сам да нисам ништа објаснио. На крају крајева што бих уопште нешто објашњаво? Нисам ја филозоф, ја сам писац. Мој задатак и није да нешто објасним већ да покажем како се збива. У сваком случају следећа песма је напор у том правцу

НЕВИДИЦА

ХТЕО БИ ДА ПЛАЧЕМ
ДОНЕКЛЕ МИ СМЕШНО
ПОМАЛО СЕ ЧАК
 И СТИДИМ
ИМАМ ОЧИ
ГЛЕДАМ
НЕ УМЕМ
ДА ВИДИМ

ПРЕД ОЧИМА СЕНА
У ПОГЛЕДУ
НОСИМ
И ОНО ШТО ХОЋУ
ЗАЈЕДНО СА НЕЋУ
СПОЈИЛИ СЕ
ВОЛИМ
И НЕ ВОЛИМ
ТУ ЈЕ ОНО
ШТО БИ ДА ЈЕ
И ОД СВЕГА
ТОГА
НЕ ВИДИ СЕ
ОНО СТВАРНО
ШТА ЈЕ

САМО ОНО ВИДИМ
САМО ОНО ЧУЈЕМ
ШТО БИ ХТЕО
И О ЧЕМУ СНУЈЕМ
ОКРЕЋЕ СЕ ТОЧАК
ДОК ЛАГАНО МЕЉЕ
СТРАХОВЕ И ЖЕЉЕ
ПОНЕКАД СЕ САМО СЕТИМ
НАЈВИШЕ МИ СМЕТА
ЗАБОРАВИМ ЧЕСТО
И ПУНО МЕ КОЧИ
ДА СЕ БОЉЕ ВИДИ
ПОТРЕБНО ЈЕ
ЗАКЛОПИТИ ОЧИ

Можда је материјални свет, тачније елементи и једињења,  само различита комбинација неких недељивих честица. Оно што су те честице за материјални свет, за наш унутрашњи свет су речи. А и срећа је само реч и ништа више.

МАЛА ЈЕЗИЧКА НЕДОУМИЦА

ПА ШТА АКО НИСАМ ЛЕКТОР
МОГУ ЈА  И САМО НА ОСНОВУ ЗДРАВОГ РАЗУМА
ДА ФОРМИРАМ  СТАВ
СРЕЋА ЈЕ СРЕЋА,
А НЕСРЕЋА ЈЕ НЕПРАВИЛНО
МОЖЕ ЕВЕНТУАЛНО НЕ СРЕЋА
НЕКЕ НЕГАЦИЈЕ
ЈЕДНОСТАНО НЕ СМЕЈУ ДА ПОСТОЈЕ
ЈЕР ГДЕ ЈЕ ТУ ЛОГИКА
ЛЕПИТИ НЕ УЗ СРЕЋУ?
НЕ БИ ЈА ТО ЗНАО
ДА МЕ НИЈЕ НЕКО
НЕ МОГУ ДА СЕ ТАЧНО СЕТИМ КО,
МОЖДА КОНФУЧИЈЕ ИЛИ
 ЗЕН  БУДИСТА
НАЈВЕРОВАТНИЈЕ НЕКИ ПОБЕСНЕЛИ МОНАХ,
УДАРИO ШТАПОМ ВИЧУЋИ
БУДАЛО!
КАКВЕ СРЕЋА ИМА ВЕЗЕ  СА ДОГАЂАЈИМА?
СРЕЋА  ЈЕ, ПРЕ СВЕГА, СТВАР ОДЛУКЕ!

Рекао сам већ да је реч у основи свега. А шта је са оним што осећамо, а не умемо да искажемо?

ЋУТЊА

ЋУТИМ
ЈЕР ИМАМ
САМО РЕЧИ
А ОНЕ НИСУ ДОВОЉНЕ!

ЋУТИМ
ЈЕР КОЈА ЈЕ СВРХА
ГОВОРИТИ
АКО СУ СВАКА ИЗГОВОРЕНА РЕЧ
ФОРМУЛИСАНА МИСАО
ПОГЛЕД 
ТОЛИКО ПОСЕБНИ
КАО ОТИСАК ПРСТА
КАО ДНК
КАО ЗЕНИЦА ОКА

ЋУТИМ
НЕ КАО МУДРАЦ
НИ ЗАТО ШТО
НЕМАМ РЕЧИ

ЋУТИМ
ЈЕР КОЈА ЈЕ СВРХА
ГОВОРИТИ
АКО ЗНАЧЕЊЕ
ПОДЈЕДНАКО ЗАВИСИ
ОД ОНОГА
КО ДАЈЕ И
ОНОГА КОЈИ ПРИМА

ЋУТИМ
ШТА БИХ РЕКАО
КАДА СУ ЈЕДИНЕ
РАЗЛИКЕ КОЈЕ
ПОСТОЈЕ САМО
ДРУГАЧИЈА
ПАКОВАЊА РЕЧИ

ЋУТИМ
ЈЕР НЕ ЗНАМ
ДА ЛИ УОПШТЕ
РЕЋИ ВРЕДИ
НИЈЕ ТО НИШТА
САМО РЕЧИ РАСПОРЕДИ!

Усудио  бих се рећи да постоји нешто величанствено, невероватно, што нам је даровано, преко предака, или од Бога – ко ће знати од кога, нешто што је постојало још пре него што смо се родили и што ће остати кад нас више не буде.

АКО...

АКО НИСАМ  НИКАД ПОСТОЈАО
АКО  УМРЕХ ПРЕ НЕГО ШТО БИ ЗАЧЕТ
АКО МОЈЕ ОКО НИКАД ПОГЛЕДАЛО НИЈЕ
АКО  УВО САМО  ТИШИНУ ЗНА
АКО НИСАМ  ИМАО НИ ЈЕДНЕ СВОЈЕ МИСЛИ
АКО СУ МИ ОСЕЋАЊА ПОТПУНО НЕПОЗНАТА
ЧЕГА  СЕ ОНДА СЕЋАМ?
АКО ЈЕ МИШЉЕЊЕ
ПОТРЕБАН И ДОВОЉАН УСЛОВ
ПОСТОЈАЊА
КАКО  ПРЕВАЗИЋИ НЕДОУМИЦУ
ПРЕПОЗНАВАЊА СЕБЕ
И ОДГОВОРИТИ НА ПИТАЊЕ
ШТА САМ ЈА
ИЗГУБЉЕН
ИЛИ
ИДЕНТИТЕТ  У НАСТАЈАЊУ?

АКО ЈЕ ПРЕДАМНОМ
БЕСКОНАЧНО МНОГО СЛОВА,
НЕШТО МАЊЕ ОКРЊЕНИХ
А ЈОШ МАЊЕ ПОТПУНИХ РЕЧИ
ОД КОЈИХ СЕ ВРЛО МАЛО ДРЖЕ ЗАЈЕДНО
И ТЕК ПО НЕКА ЦЕЛА РЕЧЕНИЦА
ДА ЛИ ТО ЗНАК НЕСТАЈАЊА
ИЛИ ПОСТАЈАЊА?

АКО ЈЕ СВЕ ТАКО
ШТА МИ ЈЕ ОНДА ЧИНИТИ
ТРЕБА ЛИ ДА СЕ БРАНИМ
ИЛИ
ДА СЕ ПРЕПУСТИМ?

Шта је истина. Колико год се дивили постигнућима људског духа, људске истине су то само једна у односу на другу. У односу на неку замишљену апсолутну истину оне су само заблуда и наш живот је мање више сналажење међу заблудама – само то и није толико важно, јер као што рекох срећа и онако није само пука слика стварности.

СВЕТА ЗАБЛУДА

ГЛАВНИ ЈУНАК
ЈЕ  OСЕЋАО
КАКО СЕ
ИСТОВРЕМЕНО
КРУНЕ И НЕСТАЈУ
ЊЕГОВА УВЕРЕЊА
УЗ  ТАЛОЖЕЊЕ
НАПЛАВИНА
ОД КОЈИХ ВИШЕ
НИЈЕ БИЛО МОГУЋЕ
НАПРАВИТИ НЕШТО
ТРАЈНО
ПОСТОЈАНО
НЕУНИШТИВО

ПОСТАЈАО ЈЕ
СВЕ ВИШЕ СВЕСТАН
РЕАЛНОСТИ ЖИВОТА
У ЗАБЛУДАМА
КАО ВИДА ПОСТОЈАЊА
КАО И ПОТРЕБУ
ИЗБОРА ОНЕ
НАЈПОГОДНИЈЕ ЗА
КОЛИКО ЈЕ МОГУЋЕ
СНОШЉИВИЈЕ
ПРЕЖИВЉАВАЊЕ
СХВАТАЈУЋИ
ДА ЈЕ СЛОБОДА
ИЗБОРА МЕЂУ ЊИМА
УЗ ВЕРУ
У ОДАБРАНО
ЈЕДИНО
ТРАЈНО ШТО
СТВАРНО ПОСЕДУЈЕ

Хтео  то или не морам покушати са следе две песме да објасним ову претходну – ево зашто мислим да су наше истине тако релативне:

SEARCH...
NO MATCHES FOUND
СИГУРАН САМ
МОГАО БИ ДА
СЕ ЗАКУНЕМ
ОПКЛАДИМ
 НИСАМ ЛУД
ДА СМО СЕ
СЛОНОВСКОГ
ПАМЋЕЊА
ОНАКО
НАТОВАРЕНИ
СРЕЛИ
ЗАСТАЛИ
ТРГОВАЛИ
РЕЧИМА
И ДА СМО СЕ
ДОГОВОРИЛИ
ДА СЕ КАСНИЈЕ
ПОНОВО НАЂЕМО
ПРЕПОЗНАМО
ТАКО ШТО
ЋЕМО
СРАВНИТИ
И УПАРИТИ
СЕЋАЊА

НИСМО СЕ
ДОДУШЕ
 СЕТИЛИ
ДА УПОРЕДИМО
ЧАСОВНИКЕ
 МАПЕ
АЛИ ИПАК
ОВО ЈЕ
ВРЕМЕ
ВИСОКИХ
 ТЕХНОЛОГИЈА
КОЈЕ
МЕМОРИЈСКИМ
КАПАЦИТЕТОМ
И БРЗИНОМ
ОБРАДЕ
ДАЛЕКО
ПРЕМАШУЈУ
КОЛИЧИНУ
  ПОДАТАКА
ПИТАМ СЕ
У ЧЕМУ
ЈЕ ПРОБЛЕМ
КАКО ЈЕ МОГУЋЕ,
КАД СМО СВИ
УМРЕЖЕНИ
ДА ЈЕ УПРКОС
ИЗВЕСНИХ
ПОДУДАТНОСТИ
НЕМОГУЋЕ
ПРОНАЋИ ДРУГУ
ПОЛОВИНУ ОДНОСНО
ДВА ИДЕНТИЧНА
СЕЋАЊА?
ПРОСТО РЕЧЕНО
НИГДЕ ТЕ НЕМА
НИЈЕ МИ ЈАСНО
КАКО ТО
ДА ТИ МЕНЕ
НИСИ НАШАО
АКО ЈА
НЕ МОГУ ТЕБЕ?

ДА ЛИ СИ
И ТИ МОЖДА
ЗБОГ ТОГА
ПОЧЕО
ПОМАЛО
ДА СУМЊАШ
У СЕБЕ
СПОСОБНОСТ
ПАМЋЕЊА
ЗДРАВ РАЗУМ
ЧАК И СВОЈЕ
ПОСТОЈАЊЕ?

ЈЕР АКО СЕ
НИЈЕ МОГУЋЕ
ОСЛОНИТИ
НА ТАКО
НЕОБОРИВЕ
 ЧИЊЕНИЦЕ
ШТА ОНДА
УОПШТЕ МОЖЕМО
ЗНАТИ?

СЕЋАЊЕ
У ПОЧЕТКУ МЕ
ПОПУТ КИШЕ
ПРЕПЛАВИО
ОТКУЦАЈА СМЕХ
И НИШТА ВИШЕ
ПОСТОЈАЛО НИЈЕ
МИСАО, СЕЋАЊЕ
РАДОСТ И ГРЕХ

САМО САМ
ТРЧАО
СРЕЋАН КО ДА
САМ НЕКА ЛУДА
ДОК МИ
ПОД НОГАМА
 ШУШТАЛЕ
РАЗБАЦАНЕ
БЕЗ РЕДА
РЕЧИ СВУДА

ПОМИСЛИМ ОНДА
АКО СЕ
ИКАДА ВРАТИМ
НЕСТВАРНОМ СВЕТУ
КАКО ЋУ ЗНАТИ
ДА ЛИ САМ СТВАРНО
 БИО У ВИЛАЈЕТУ

САГНЕМ СЕ
И ГЛЕ ЧУДА
РАШИРИМ ШАКУ
И СВЕ ТО
 МНОШТВО  РЕЧИ
 МИ СТАНУ
НА САМО
ЈЕДНОМ ДЛАНУ

ОНДА СЕ УПЛАШИМ
НИСАМ ЗНАО
КУДА БИХ ДАЉЕ
БЕЗ ЊИХ СЕ
НИЈЕ ЧУЛО ШУШТАЊЕ
ЗВУКА КОРАКА ВИШЕ
БАЦИМ ИХ ДОЛЕ
И ДОК ПАДАХУ
ПОПУТ  КИШЕ
ПОБЕГНЕМ

НА КРАЈУ МИ
ОД СВЕГА ОСТАНУ
СЛЕПЉЕНЕ
 НА ДЛАНУ
САМО ТРИ РЕЧИ
ЧУЂЕЊЕ
ВАСКРС И БУЂЕЊЕ

Имам ли ја неки закључак на ову тему. Он је какав год био исказан у следећој песми. Тако сам ја то себи самом разјаснио. Почео сам овај пост једном речју -срећа, а завршио бих са две речи - унутрашњи мир.

ПЕТ ВЕЛИКИХ ТАЈНИ

ПРВА ЈЕ
ВЕЛИКА ТАЈНА
 ЉУБАВ
ИЛИ МРЖЊА
ТУГА
ИЛИ СРЕЋА
НЕ ПОСТОЈЕ
ПО СЕБИ
ОНЕ СУ
УВЕК У ТЕБИ

ДРУГА ЈЕ ВЕЛИКА
ТАЈНА
ТА ОСЕЋАЊА
НИСУ ТРАЈНА
ОНА СУ САМО СЕНА
ВЕЧНА ЈЕ ЈЕДИНО
ЊИХОВА МЕНА

ТРЕЋА ЈЕ
ВЕЛИКА ТАЈНА
АКО ЖЕЛИШ
ДА ВИДИШ СМИСАО
МОРАШ ИЗ
ПОГЛЕДА
 ИЗБАЦИТИ  МИСАО

ЧЕТВРТА ВЕЛИКА
ТАЈНА
СВЕ ШТО
ИСТИНСКИ
ТРЕБА ТЕБИ
ВЕЋ ТИ ЈЕ
ДАТО
ТРАЖИ
САМО ПАЖЉИВО
ПО СЕБИ

ПЕТА ЈЕ
ВЕЛИКА ТАЈНА
ОСЕТИЋЕШ
ДА СИ ЦЕО
КАД СЕ СЕТИШ
ДА ЈЕ
ВЕЧНОСТ
ТЕБЕ ДЕО

Нема коментара:

Постави коментар